Jedan predlog u skladu sa našom misijom da doprinesemo boljem životu u gradu u kome živimo. I ovoga puta se radi o predlogu trošenja budžetskih sredstava kao što je bio slučaj prilikom predloga postavljanja đačkog semafora u ulici Maršala Tita kod OŠ Nikola Tesla.
Ovo bi bio način da stanovnici direktno koriste sredstva koja na razne načine uplaćuju u budžet.
Nemamo predstavnika koji bi to direktno izneo pa ćemo ovako javno napisati u nadi da će pročitati neko iz pozicije ili opozicije, razmisliti o predlogu i nadamo se, učiniti nešto po tom pitanju.
Ovo je jedan laički pogled na stvari te molimo da se ne „hvatate“ za reči već da pokušate sagledati suštinu predloga.
Radi se o podsticanju male privrede. Ovo je samo inicijativa, potrebno je razraditi temu. Ostaje vreme od godinu dana da se ovo razradi (do novog budžeta) ili do rebalansa, ako ga bude, što je nešto kraći period.
Dva predloga su u pitanju, moguće je paralelno pokrenuti oba. Za prvi ne znamo da li postoji, ali „Ako postoji volja postoji i način“, za drugi znamo da postoji i moguće ga je prepisati.
1. Kako u svim državama, tako i kod nas, postoje opšine, regioni, gradovi, u kojima se bolje živi i oni u kojima se lošije živi. Ovo je mikro projekat, ako nigde ne postoji, hajde da budemo pioniri. Odvojiti sredstva iz budžeta koja će se koristiti za početnike. Ta sredstva bi se koristila po principu revolvinga. Znači, odvoji se recimo 20.000.000 dinara u jedan fond. Svi koji imaju ideju za neki biznis podnose zahtev. Ako ideja bude podržana, dobija sredstva. Sredstva nisu bespovratna. Vraća ih u ratama (sa ili bez grace perioda), uvećano za neku simboličnu kamatu, čisto da se podmire troškovi ljudi koji rade na tome i eventualno da se imovina fonda uvećava. Kako se rate otplaćuju, fond se „puni“ i stvara se prostor za novo plasiranje. Sledeće godine odvajaju se dodatna sredstva iz budžeta u fond. To je suština funkcionisanja ovog fonda. Potrebno je pronaći rešenje kako ovo pravno sprovesti, na koji način obezbediti plasman i ko zna šta još, ali uz malo truda verovatno je moguće naći odgovore na ta pitanja. Recimo konsultovati se sa Fondom za razvoj i slično, možda da oni preuzmu deo posla.
Idealno bi bilo da se za dodelu sredstava (procenu ideja) angažuje jedan tim ljudi koji nema veze sa politikom. To bi bili ljudi koji žive ili više ne žive u Bačkoj Topoli, visoko kotirani u firmama, ima ih i verujemo da bi prihvatili da pomognu. Posmatrajte ovo kao dobronameran predlog, nov, drugačiji.
2. Ovaj način finansiranja već funkcioniše i moguće ga je prepisati. Ovde se ne radi o početnicima, već o firmama koje već rade. Opština dogovori saradnju sa nekom od banaka. Ukoliko je bančina kamata recimo 6% na dinare, subvencioniše se banci određeni procenat, recimo 4,5% i kamata prema korisniku kredita iznosi 1.5%. Celokupnu analizu, obezbeđenje i ostalo preuzima banka. U ovom slučaju angažuje se mnogo više sredstava nego u prvom primeru jer banka plasira svoja sredstva, a subvencija se odnosi samo na kamatu (ako pričamo o 10-20 mio). Sa druge strane, ovde nije potrebno 10-20 mio nego mnogo manje sredstava za isti efekat. Razlika je u tome što su sredstva izdvojena iz budžeta u ovom slučaju potrošena, nema revolving varijante. Opština subvencioniše kamatu i sredstva su utrošena, nema fonda, nema principa revolvinga. Sledeće godine potrebno je ponovo izdvojiti ceo iznos.
Voleli bismo pročitati i vaše mišljenje, predloge, sve što je konstruktivno.
