Članak je pisan laički, ciljana grupa su građani i institucije.
Radi se o pokušaju da približimo problem i apelujemo na svest, kako svakog od nas kao pojedinca tako i institucija.
Iz tog razloga vas molimo da, pre komentarisanja, tekst pročitete do kraja. Diskusija je poželjna, naročito konstruktivna.
Cilj je da pronađemo rešenje.
O ovom problemu se, poslednjih nekoliko godina, razgovara uz kafu u kućnoj atmosferi, uz pivo u kafićima…
Sve su to laičke diskusije ljudi koji nisu školovani u tom domenu, ali vide da nešto ne valja.
Prošle godine smo prvi put javno pokrenuli ovu temu. Akcenat je bio na površinskim vodama, jer se već tada video problem u najavi.
Članak je prošao nezapaženo, a ove godine već imamo problem.
Ove godine se problem proširio i na podzemne vode.
Problem podzemnih voda je mnogo veći i ne bismo trebali čekati da nas zadesi pa da, tek onda, krenemo u akciju. Može biti kasno.
Presušivanje česme iz arteškog bunara nedaleko iza garaža bivšeg Topolatransa, jasan je signal da nešto nije u redu i po pitanju podzemnih voda.
Da krenemo redom…
Podzemne vode možemo podeliti na freatske i arteške izdani.
Prve su bunarske vode, to su oni bunari koje smo mogli videti kod naših baka i deka.
Te vode se nalaze na dubinama od 15 – 25 metara, voda nije pod pritiskom i one se dopunjuju poniranjem amosferskih voda.
Presušivanje takvih bunara možemo pripisati sušnoj godini.
Što se tiče arteških voda, priča je drugačija.
Ti rezervoari se nalaze između dva vodo – nepropusna sloja i voda je pod pritiskom. Na rezerve te vode nema uticaj lokalna suša.
Za dopunjavanje arteških izdani je potrebno mnogo više vremena i taj proces se meri u stotinama godina.
Ovo je izuzetno značajan podatak sa aspekta uspostavljanja ravnoteže između priliva u predmetnu izdan i utroška vode na godišnjem nivou.
Da problem postoji ukazuje i činjenica da se svake godine nivo arteške izdani spušta, što direktno ukazuje na negativan vodni bilans ove izdani.
Na našem terenu, prva izdan te vode nalazi se na dubini između 60 i 70 metara. Druga izdan je na dubini od 95 do 115 metara.
To je voda koja je, još uvek, u kvalitetu vode za piće.
Presušivanje arteške česme kod Topolatransa ne znači da su zalihe vode na ovoj dubini presušile, ali daje jasan signal da se nešto desilo.
Pretpostavka je da je količina vode smanjena i da nema dovoljno pritiska da voda izbije na površinu.
Razlog je definitivno neracionalna potrošnja.
Ovu vodu troše oni koji imaju bunare izbušene na tim dubinama (firme, poljoprivrenici) i građani u domaćinstvima, svaki put kada otvore česmu.
Dakle, potrebno je delovati u dva pravca i za oba je potrebo angažovanje institucija.
Privredni subjekati i poljoprivrednici
Za crpljenje arteške vode potrebna je dozvola za čiju saglasnost mora da potpiše nekoliko institucija.
Pored Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, tu je i Zavod za zaštitu prirode kao i Zavod za zaštitu spomenika, s obzirom da se voda tretira kao opšte dobro, odnosno prirodni resurs.
Procedura je stroga i za ovu dozvolu su potrebni baš jaki argumenti.
Sama procedura za dobijanje dozvole, da ne nabrajamo šta sve obuhvata i koliko traje istražni radovi, košta između 20.000 i 30.000 eur, bez instalacija, samo samo tehnička dokumentacija, saglasnosti i dozvola.
Ova dozvola se izdaje na određeni period, nije trajna.
Uzimajući sve navedeno u obzir, pretpostavljamo da nema mnogo subjekata koji su u mogućnosti zadovoljiti ove kriterijume.
Da li su bušili bunare bez dozvole?
Ne znamo, ali lokal ima ovlašćenja i obavezu da ovo proverava.
Ako vam napisano deluje kao da se protivnimo navodnjavanju, nikako!
Postoje druge opcije. Međutim, potrebno je postaviti prioritete pa korak po korak.
Što se tiče navodnjavanja, postoje gotovi projekti za koje se naši predstavnici u pokrajinskim i republičkim institucijama moraju zalagati.
Realizacija nekih od njih je započeta na terenu, što je od izuzetne važnosti za budućnost meliorativnih radova na našim prostorima.
Ove projekte bi trebalo posebno podržati da se što pre završe.
Jedan takav projekat je dovođenje vode iz Tise sve do akumulacuionih jezera Zobnatica i Svetićevo preko kanala Orom – Čik – Krivaja.
Drugi projekat je dovođenje vode iz Dunava do vodotoka Krivaja (K-23 severno od Pačira), koji puni Moravičko jezero.
Na ovaj način bi se obezbedlia voda za navodnjavanje poljoprivrednih površina iz površinskih tokova (reke, kanali, jezera) i samim tim umanjio pritisak na ekploataciju arteške vode.
Građani
Svakim otvaranjem česme koja je priključena na gradski vodovod, trošimo vodu iz arteških izvora. Piće, kuvanje, tuširanje, zalivanje bašte, travnjaka, pranje automobila, tepiha…
Sem za piće, kuvanje, pranje posuđa i tuširanje, ne bismo trebali trošiti ovu vodu.
Adekvatna zamena je atmosferska voda.
Ako potražite podatke o količini prosečnih padavina na našem podneblju, izmerite površinu krovova koje imate u domaćinstvu, lako ćete izračunati koju količinu atmosferske vode je moguće prikupiti.
Za 150 eur je moguće postaviti cisternu i pumpu kako bismo u sušnim periodima mogli koristiti ovu vodu za navedene radnje.
Poznajemo jednu bačkotopolsku porodicu koja u svom domaćinstvu koristi atmosferske vode na ovaj način (rezervoar i potapajuća pumpa). Ljudi su se vratili iz Nemačke i odmah to uradili, bez da im je iko išta rekao. Smatraju da to mora baš tako. Pokušaćemo napisati jedan članak o njihovoj izvedbi.
Uz pomoć JP Komgrad i Opštine, u vidu smanjenja računa za komunalije i subvencionisanjem postavljanja ovakvih sistema, efekat bi bio značajan.
Ukoliko bi se oformio tim stručnjaka da radi na ovom problemu u sklopu Opštinske uprave puno radno vreme, sigurno bi se moglo doći do rešenja koje bi umanjilo negativne efekte na arteške izdani.
Naći adekvatan izvor finansiranja kroz različite fondove, izrada odgovarajuće tehničke dokumentacije, lobiranje na pokrajinskom i državnom nivou za realizaciju već izrađenih vodoprivrednih rešenja – ovo su neke smernice na kojima bi ovakav tim ljudi trebao da radi.
Napišite projekat, konkurišite, grebite!
Zvuči paranoično, ali radi se o stvarno velikom problemu u najavi!
Ljudi, pokušajmo nešto!
3 Comments
Пре петнаестак година Еколошки покрет Новог Сада је позван на Оснивачку скупштину Међународног савеза одрживих градова са седиштем у Берлину. Ми смо послали двоје наших представника и постаи оснивачи наведеног Савеза. По повратку су нас информисали да су у Немачкој зграде које на описани начин штеде и скупљају атмосферску воду стимулисани мањим порезом. То је лепо, међутим, ми у Србији немамо коме та искуства да пренесемо, јер смо окупирани и имамо издајничку власт која нас је као плен предала организованом криминалу. Пут опоравка и напретка Србије је супротан друштвени процес. Једноставно, зар не?
Treba rešiti pitanje vezano za vodu
Pozdrav za inicijativu. Rešavanje problema vode je više nego hitno. Trebalo bi da se omasovi svaka informacija. Što je veći deo naroda svestan problema,valjda tim pre će se reagovati i preduzeti nešto. Ja sam lično jako zainteresovana da vidim primer one topolska porodice koja koristi atmosferske padavine za zalivanje. Ubeđena sam da zajedničkim snagama možemo više postići. I ne treba čekati na političare nema vajde od njih.