Slovenija je 2016. godine izmenila svoj Ustav kako bi pristup vodi postao temeljno pravo svih građana, a komercijalizacija bila zaustavljena.

Slovenački parlament je novim ustavnim amandmanom proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom. Time se praktično onemogućava privatizacija u ovoj oblasti, jer će izvorima i drugim vodnim resursima moći da upravlja samo država.

Državni zbor je 17. novembra usvojio amandman na Ustav Republike Slovenije kojim se suštinski voda proglašava za javno dobro i sprečava njena komercijalizacija. Dopuna najvažnijeg zakonskog akta Slovenije usvojena je sa 64 glasa „za“ i bez i jednog „protiv“. Državni zbor ima ukupno 90 poslanika.

U novom Članu 70A Ustava se navodi da svaki ggioie-di-gea borsegabsoutlet lecosonnenschirm blaineharmont wmns air 1 mid mandarinaducksaldi adidas boost 43 legioiedigea loevenichmutze guardianiscarpe borsalamilanesa ynotsaldi benettonoutlet diegodallapalmaoutlet donkeywinkekatze rađanin Slovenije ima pravo na pitku vodu, da je voda javno dobro pod upravom države, i da izvori vode pre svega i trajno treba da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva. Zbog svega toga, vodni resursi ne mogu da budu predmet prodaje.

Država planira da vodnim resursima upravlja posredstvom organa lokalnih zajednica, a za sprovođenje ove ustavne odredbe će morati da se donesu novi zakoni i propisi.

Slovenija je tako, posle Slovačke postala druga država članica Evropske Unije (EU),  koja je pravo na vodu stavila u Ustav. Premijer Miro Cerar je vodna bogatstva Slovenije opisao kao „tečno zlato 21. veka“ i pohvalio zajedničko delovanje stručnjaka, političara i zainteresovanih strana, jer su time podržali viziju moderne i „zelene Slovenije“.

„To što skoro svuda u Sloveniji možemo da vodu pijemo iz česme ne sme da se podrazumeva. To je velika povlastica Slovenaca koju moramo očuvati ne samo zbog nas nego i zbog sledećih generacija,“ poručio je predsednik slovenačke vlade u obraćanju poslanicima. „Kao što će u budućnosti postati još vrednije dobro, pritisak oko vode će biti sve jači, a mi ne smemo popustiti,“ dodao je Cerar uz napomenu da je kvalitet vode u Sloveniji vrhunski i da će zbog toga pritisci velikih korporacija da se vodni resursi prodaju biti još veći.

Premijer Miro Cerar je naglasio važnost činjenice da su u izmeni Ustava učestvovali ne samo pravnici već i građanska udruženja. Uprkos premijerovim rečima, čelnici bar dve opozicione stranke u parlamentu su prigovarale da je reč o običnoj promociji, i da se država slabo brine o izvorima, jezerima i drugim vodnim resursima.

Inicijativu za usvajanje novog člana ustava pokrenula je organizacija Civilina inicijativa za Sloveniju i slobodu, koja je pozdravila odluku parlamenta i koju smatra svojom pobedom.

„Hvala svima! Posebno hvala svima od preko 56.000 potpisinika peticije o upisivanju neotuđivog prava na vodu u Ustav, medijima koji su nam omogućili da predstavimo svoje stavove, stručnjacima koji su nam pomagali, i na kraju političarima koji su nas poslušali. Ovo je velika pobeda za naše društvo,“ izjavio je Dejan Ogrinec iz ove organizacije.

Na istoj sednici Državnog zbora je ratifikovan i Pariski sporazum o klimatskim promenama (COP21), koji je dobio podršku svih 76 prisutnih poslanika.

2021

Ekološka udruženja i aktivisti u Sloveniji odneli su veliku pobedu u borbi za zaštitu voda. Na referendumu za pijaću vodu protiv izmena zakona o vodama glasalo je više od 674.000 građana ili više od 86,6 odsto izašlih glasača.

Nevladine organizacije i eksperti prikupili su više od 50.000 potpisa za održavanje referenduma kako bi zaustavili izmene zakona o vodama, koje je usvojio slovenački parlament u martu.

Iako je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja tvrdilo da će baš izmenama zakona biti zabranjena izgradnja industrijskih i privatnih objekata u priobalnom području, ekološki aktivisti su uporno ponavljali da će izmene zakona učiniti suprotno – dozvoliti izgradnju ovih objekata što će ugroziti izvore pijaće vode. Većina građana takođe smatra da bi zakonske promene ugrozile vode u Sloveniji.

Referendumsko pitanje je glasilo: „Da li ste za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je Skupština usvojila 30. marta 2021. godine?“.

Na referendum je izašlo 46,6 odsto upisanih birača, a protiv zakonskih izmena glasalo je 86,6 odsto

Da bi zakonske izmene bile ukinute na referendumu je prvo moralo da izađe najmanje petina od ukupnog broja birača, što je oko 340.000, i to je ostvareno jer ih je glasalo duplo više od potrebnog broja – 46,6 odsto. A, onda je bila neophodno i da većina izašlih birača glasa za, što je, takođe, ostvareno.

Voda, koju mnogi nazivaju naftom XXI veka, širom sveta na različite načine postaje jedno od najvažnijih pitanja, dok je u regionu ovo pitanje pokrenuto zbog najezde loše izgrađenih malih hidroelektrana (MHE), pa je problem vode postao glavni prioritet ekoloških aktivista i građana.

Ovo je bila borba građana za svoje okruženje, borba protiv krupnog kapitala. U toj borbi, građani Slovenije su pobedili. 

Kako kapital mora da se oplođuje, on „odlazi“ u druge države, tamo gde može da se oplodi, slovenački ili bilo koji drugi. Na građanima je da zaštite svoje interese. Ako građani od posmatrača postanu akteri, političari, barem oni iz naroda, i mediji, građanski, podrže građanske inicijative, dalje je sve jednostavno. Što se Srbije tiče, član 2. Zakona o referendumu predviđeno je da građani referendumom odlučuju o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, dok je članom 10 predviđeno da akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje 100.000 birača.

Ako, kao društvo, za tako nešto još uvek nismo „sazreli“, moramo, kao pojedinci, barem na lokalu da ukazujemo i pokušamo da zaštitimo i sačuvamo ono što smo nasledili.  Reči predsednika slovenačke vlade: „To što skoro svuda u Sloveniji možemo da vodu pijemo iz česme ne sme da se podrazumeva. To je velika povlastica Slovenaca koju moramo očuvati ne samo zbog nas nego i zbog sledećih generacija,“ važe i za nas!

Delovi teksta preuzeti sa sajtova: pcnen, balkangreenenergynews i 021