Podizanjem šumskih zaštitnih pojaseva obogaćuje se biodiverzitet, unapređuju uslovi životne sredine i obezbeđuju druge ekosistemske usluge.
Implementacijom šumskih zaštitnih pojaseva sa putnom infrastrukturom, dobijamo veliki broj potencijalnih benefita, a pre svega zaštitnu funkciju.
Funkcije šumskih zaštitnih pojaseva su zaštita od negativnih vremenskih uslova (vetar, snežni nanosa, led i dr.) i unapređenje uslova sredine (zaštita od buke i prašine, unapređenje biodiverziteta, estetska vrednost i dr.).
Šumski zaštitni pojasevi smanjuju brzinu vetra na rastojanju 40 – 50 m visine pojasa na zavetrinskoj i oko 10 – 15 m visine pojasa na strani izloženoj vetru.
U toku zimskog perioda šumski zaštitni pojasevi fizički presecaju pravac duvanja vetra, deluju kao mehanička prepreka za sneg, uzrokujući akumuliranje snega u pojasu i sa zavetrinske strane pojasa van saobraćajnice.
Efikasnost vegetacije u smanjenju saobraćajne buke dosta je proučavana i opšti je zaključak da pojasevi mogu pružiti dovoljnu zaštitu od visokih i niskih frekvencija.
Estetska funkcija pojaseva pored puteva doprinosi lepom izgledu okruženja, povećavanju bezbednosti saobraćaja (preglednost, optičko vođenje trase, vizura, itd.), prijatnijoj vožnji (smirujući efekat na vozače, smanjenje monotonije predela, itd.).
Jedan od najlepših šumski zaštitni pojaseva nalazi se u južnom Banatu na putu za Dolovo, preciznije pre mesta Stari Tamiš.
Na osnovu zaštitne funkcije, pojas pripada vetrozaštitnim šumskim pojasevaima.
Sastoji se od dva reda crnog oraha (Juglans nigra L.) koji je sađen na rastojanju od 2,5 m u redu i tri reda breze (Betula pendula Roth.) sađene na rastojanju od 2,5 m u redu, sa jedne strane puta i dva reda crnog bora (Pinus nigra Arn.) sa rastojanjem u redu od 4,0 m i dva reda breze (Betula pendula Roth.) sa rasporedom u redu od 4,0 m. Rastojanje između redova iznosi 3,0 m. Ukupna dužina pojasa iznosi 50,5 m. Prosečna visina pojasa iznosi 10,0 m
Naši dosadašnji drvoredi su svi jednoredni, ali ukoliko se do kraja uredi prostor, biće po lepoti, u klasi ovog vetrozaštitnog pojasa.
Nastavak sadnje drvoreda Bačka Topola – Mali Iđoš
Kod drvoreda ka Malom Iđošu, ukoliko pročitate ceo članak i vezu ka prethodnom članku, a imate malo mašte, možete lako zamisliti kako bi taj potez mogao izgledati.
Tekst pripremio Mladen Marković, master inženjer šumarstva