Sve je manje šuma u ravnici

S beskrajnog prostranstva uzoranih polja bez ijednog drveta ili žbuna, vetar lako odnosi plodne slojeve.

Di­vlji ze­če­vi pr­vi su pla­ti­li da­nak ne­bri­zi o ze­mlji­štu u Bač­koj. Lov­ci ka­žu da je ovih uša­tih stvo­re­nja sve ma­nje, čak da su po­pu­la­ci­ja pred ne­sta­ja­njem, jer ne­ma gu­sti­ša u ko­jem bi se sa­kri­va­li i raz­mno­ža­va­li, a ni ze­le­ni­ša da se hra­ne. Sta­ni­šta di­vlja­či la­ga­no se gu­be, po­ljo­pri­vred­ni­ci sa­mo što ni­su uz­o­ra­li as­falt­ne pu­te­ve, sna­žni ve­tro­vi u rav­ni­ci raz­no­se po­vr­šin­ski sloj ze­mlje otva­ra­ju­ći sta­ro pi­ta­nje – ku­da ne­sta­ju ve­tro­za­štit­ni po­ja­se­vi, re­mi­ze i dr­vo­re­di ši­rom Sr­bi­je.

U Skup­šti­ni Sr­bi­je na sku­pu o za­šti­ti od ero­zi­je ve­trom još pre tri go­di­ne struč­nja­ci su in­si­sti­ra­li da hit­no poč­ne po­di­za­nje ve­tro­za­štit­nih po­ja­se­va da ve­tar ne bi i da­lje ugro­ža­vao hi­lja­de hek­ta­ra ora­ni­ca, ka­na­la i aku­mu­la­ci­ja, a zi­mi i sa­o­bra­ćaj­ni­ce sme­to­vi­ma sne­ga – is­ti­če dr Sa­ra Lu­kić, do­cent sa Šu­mar­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, do­da­ju­ći da su ero­zi­je iza­zva­ne ve­trom evi­dent­ne, po­go­to­vu u rav­ni­čar­skim pod­ruč­ji­ma, u ko­ja spa­da­ju ogro­man deo Voj­vo­di­ne, Ma­čva, Po­sa­vi­na, Po­du­na­vlje, Po­mo­ra­vlje i Ne­go­tin­ska ni­zi­ja.

Od­no­še­nje po­vr­šin­skog slo­ja ze­mlji­šta iza­zi­va znat­no sma­nje­nje pri­no­sa. U naj­fi­ni­jim po­vr­šin­skim slo­je­vi­ma ko­ji su iz­lo­že­ni eol­skoj ero­zi­ji na­la­zi se naj­vi­še hu­mu­sa, uz znat­ne ko­li­či­ne azo­ta, fos­fo­ra i ka­li­ju­ma, kao i mi­kro­e­le­me­na­ta. Pri­tom je plod­no ze­mlji­šte prak­tič­no neo­b­no­vljiv pri­rod­ni re­surs, jer se iz­u­zet­no spo­ro ob­na­vlja – da bi do­sti­gao de­blji­nu od sa­mo dva i po san­ti­me­tra po­treb­no je od 150 do 500 go­di­na!

Pre­ma jed­noj od me­đu­na­rod­nih ka­te­go­ri­za­ci­ja gu­bi­ta­ka ze­mlji­šta u pro­ce­si­ma eol­ske ero­zi­je, od mo­gu­će če­ti­ri, Voj­vo­di­na spa­da u dru­gu ka­te­go­ri­ju ta­ko­zva­nih uz­ne­mi­re­nih ze­mlji­šta (op­seg gu­bit­ka ze­mlji­šta iz­no­si od 0,9 do dve to­ne po hek­ta­ru go­di­šnje), a u pr­voj su ugro­že­ni­ja. Kod nas je od 0,9 do 1,4 to­ne na te­ri­to­ri­ja­ma op­šti­na u ko­ji­ma je po­šu­mlje­nost ma­nja od je­dan od­sto, uglav­nom u is­toč­nom Ba­na­tu i cen­tral­noj Bač­koj – na­vo­di dr Lu­kić.

Is­tra­ži­va­nja Šu­mar­skog fa­kul­te­ta, ra­đe­na u bli­zi­ni Ta­van­ku­ta na se­ve­ru Sr­bi­je, po­ka­za­la su da je na bra­nje­nom pro­sto­ru, sa za­štit­nim šum­skim po­ja­som, ero­zi­ja bi­la do 20 pu­ta ma­nja ne­go na su­sed­nom lo­ka­li­te­tu ko­ji ni­je imao ta­kvu za­šti­tu. Ve­tro­za­štit­ni po­ja­se­vi ko­ri­sni su i za oču­va­nje autoh­to­ne flo­re i fa­u­ne, do­bra su za­šti­ta od bu­ke, šti­te va­zduh od za­ga­đe­nja i ubla­ža­va­ju efek­te kli­mat­skih pro­me­na. To va­ži pod uslo­vom da je ši­ri­na po­ja­sa, od­no­sno broj re­do­va za­sa­đe­nog ra­sti­nja vi­ši od dva – do dva ga sma­tra­mo dr­vo­re­dom. Ko­je će se vr­ste dr­ve­ća oda­bra­ti za­vi­si od uslo­va sre­di­ne, na­ža­lost i sla­be po­nu­de ra­sad­ni­ka, u ko­ji­ma se uglav­nom uz­ga­ja­ju de­ko­ra­tiv­ne vr­ste za ko­ji­ma po­sto­ji po­tra­žnja na tr­ži­štu. 

I dok jed­ni ape­lu­ju i sa­de po­ja­se­ve i re­mi­ze (što zna­či i sta­ni­šta di­vlja­či), na dru­goj stra­ni je po­ra­ža­va­ju­ća sli­ka. U po­sled­njih de­se­tak go­di­na po­kra­de­no je i po­se­če­no sko­ro 10.000 hek­ta­ra šum­skih re­mi­za ko­je su po­di­gle lo­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je. Ima pri­me­ra kraj­nje ba­ha­tog i pro­tiv­za­ko­ni­tog uni­šta­va­nja ve­tro­za­štit­nih po­ja­se­va, kao što je bio slu­čaj u oko­li­ni Pa­li­ća. 

Voj­vo­di­ni ne­do­sta­je i šu­ma i po­ja­se­va. Ima­mo po­da­tak iz 1981. go­di­ne, ka­da je po­šu­mlje­nost iz­no­si­la 6,37 od­sto, a da­nas je 6,5, što go­vo­ri da u me­đu­vre­me­nu ni­je bi­lo znat­ni­jih po­ve­ća­nja. Da bi­smo se pri­bli­ži­li stan­dar­di­ma raz­vi­je­nih ze­ma­lja u Evro­pi šu­mo­vi­tost tre­ba da se po­dig­ne na 14,32 od­sto – na­po­mi­nje sa­go­vor­ni­ca i pri­me­ću­je da u ze­mlja­ma EU uglav­nom po­sto­je za­kon­ska do­ku­men­ta ko­ja oba­ve­zu­ju i na po­di­za­nje eko­lo­ških ko­ri­do­ra ko­ji slu­že za po­ve­zi­va­nje za­šti­će­nih sta­ni­šta i šu­ma, po­seb­no ta­mo gde je in­ten­ziv­na po­ljo­pri­vre­da. Ne­ke od ze­ma­lja Skan­di­na­vi­je, kao i Če­ška, do­ne­le su za­kon ko­ji oba­ve­zu­je na po­di­za­nje i odr­ža­va­nje ve­tro­za­štit­nih po­ja­se­va.

Tekst je objavljen 2018. godine na sajtu www.politika.rs

Ukoliko želite učestvovati u sadnjama koje organizujemo, prijavite se na našu listu volontera i obavestićemo vas kada bude organizovana neka akcija.

Ili zasadite sadnicu hrasta u Drvored mladenaca

Sa vaše strane potrebna je samo dobra volja, sadnicu dobijate na poklon. 🙂

 

 

Podelite sa prijateljima

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *