Tekst je inspirisan najezdom glodara, upotrebom otrova za suzbijanje istih i pitanjem koje smo sebi postavili – šta možemo da promenimo? Kada se na nekom području poveća populacija određene vrste, poveća se i broj predratora koji se hrane istom, to priroda uređuje ili pokušava da uredi. Da li se to desilo i u ovom slučaju, pročitajte. Neka svako donese zaključak i neka uradi ono što želi da kaže.
Odgovore na pitanja koja su nas interesovala, dobili smo, od koga drugog, nego od članova Ekološkog društva „Arkus“ iz Bačke Topole. Njihov volonterski rad zaslužuje veliko poštovanje. https://arcus.org.rs/srb/
Pa da krenemo…
Teritoriju opštine Bačka Topola pretežno čine agrarne površine, zbog čega je, nažalost, preostalo jako malo staništa koja su bliska svom prirodnom obliku. Nasuprot ovome, mreža dolina vodotoka Krivaje je prilično bogata živim svetom. Prirodnu vegetaciju čine ostaci iskonskih lesnih livada.
U našoj sredini, vrstama najbogatije stanište je Bačkotopolsko jezero, odnosno, oblast severno od Bačke Topole. Iako je jezero veštačka akumulacija, vremenom je postalo veoma važno vodeno stanište.
Na teritoriji bačkotopolske opštine do sada je utvrđeno prisustvo 198 vrsta ptica. Najveći broj vrsta se nalazi na mozaičnim staništima na Bačkotopolskom jezeru i njegovoj okolini, zatim, u dolini Čika, kao i na Svetićevskom jezeru.
Na teritoriji oba jezera gnezde se velika bela čaplja (Egretta alba) i crvena čaplja (Ardea purpurea), dok se na Bačkotopolskom jezeru gnezde još i siva čaplja (Ardea cinerea) i gak (Nycticorax nycticorax).
U našoj opštini se ponovo gnezdi i bela roda (Ciconia ciconia), kojoj su jako sužene oblasti gde može da pronađe hranu, pa se zato kod nas smatra izuzetno retkom gnezdaricom.
Radosna vest je da se i divlja guska (Anser anser) nastanila na teritoriji opštine Bačka Topola, odnosno, da se tu redovno gnezdi i nekoliko parova patke njorke (Aythya nyroca). Ovo su retke vrste u našoj okolini, zato su i prisutne samo sa nekoliko parova.
I sve ovo se nalazi na nekoliko koraka od grada. Pravo bogatstvo!
Najznačajniji faktori ugrožavanja vrsta su gubljenje i uništavanje staništa, tj. sužavanje životnog prostora i smanjenje ili nedostatak izvora hrane. Brojnost populacija ptica koje se vezuju za staništa agrarnih područja je u opadanju u celoj Evropi, pa tako i kod nas, što je veoma zabrinjavajuće. Npr. brojnost populacije rusog svračka (Lanius collurio) je značajno opala, a i poljski vrabac (Passer montanus) je vrsta čija se brojnost osetno smanjuje.
Vrste ptica koje su se prilagodile životu u naseljima su u nešto boljoj situaciji, tako da stabilne populacije imaju kos (Turdus merula), crna crvenrepka (Phoenicurus ochruros), velika senica (Parus major), čvorak (Sturnus vulgaris), dok je populacija goluba grivnaša (Columba palumbus) u blagom porastu.
Što se ptica grabljivica tiče, srećom, može se reći da su populacije mišara (Buteo buteo) i vetruške (Falco tinnunculus), stabilne. Pored njih, stabilna je i brojnost populacije utine (Asio otus).
Brojnost ptica grabljivica može porasti u godinama gradacije brojnosti glodara, kada je gnežđenje veoma uspešno. Završetkom gradacije glodara, određen broj mladih jedinki ptica grabljivica odluta na druga, pogodnija mesta. Navedene vrste ptica mogu izuzetno mnogo pomoći poljoprivrednicima u zaštiti od glodara, tako da zaštita ptica grabljivica i obezbeđivanje mesta za njihovo gnežđenje i ishranu može dovesti do izostanka korišćenja pesticida na oranicama.
Sadnja većeg broja autohtonih vrsta drveća potpomogla bi mogućnost za uspešnije gnežđenje grabljivica. Ujedno, porastao bi i broj napuštenih gnezda svrake i vrane, u kojima se gnezde vetruška i utina, pošto ove dve vrste ne grade gnezdo. Pticama grabljivicama možemo pomoći i postavljanjem veštačkih duplji („kućica”) za gnežđenje, ali bi za njihovo postavljanje opet bio neophodan veći broj drveća. Preporučujemo sadnju isključivo autohtonih (ovdašnjih) vrsta drveća, jer se za njih vezuje veliki broj životinjskih vrsta, najbolje su prilagođene ovdašnjim uslovima sredine, većina su dugoživeće vrste drveća, nasuprot alohtonim (stranim) vrstama. Preporuka za sadnju je: hrast lužnjak (Quercus robur), bela topola (Populus alba), mleč (Acer platanoides), obična breza (Betula pendula), srebrna lipa/srebrnolisna lipa (Tilia tomentosa), sitnolisna lipa (Tilia cordata). Takođe, postojanje starog drveća je veoma važno za opstanak ptica grabljivica, kao i za modrovranu (Coracias garrulus), koja se od pre nekoliko godina ponovo gnezdi na teritoriji opštine Bačka Topola, kao rezultat višegodišnjeg mukotrpnog rada na zaštiti ove vrste.
Koliku teritoriju će koristiti ptice grabljivice, zavisi od količine hrane, što znači da će tokom prosečnih godina oblilaziti veću teritoriju prilikom lova na plen, sa manjim brojem othranjenih ptića, dok u godinama bogatim plenom, teritorija na kojoj love može biti značajno manja, ali i pored toga broj othranjenih ptića bude veći. Ovo je karakteristično za vetrušku, kao i za kukuviju (Tyto alba), retku vrstu sove u našim krajevima. Prosečna teritorija na kojoj kukuvija lovi je u krugu od 3 kilometra od mesta gnežđenja, koja se u godinama bogatim hranom može smanjiti i na krug od 1 kilometra.
Čovekove aktivnosti spadaju u značajan faktor koji ugrožava ptice. Pored neprestanog smanjenja i uništavanja staništa, mnoge ptice stradaju na saobraćajnicama od udara i gaženja, zatim, od udara u velike staklene površine, od strujnog udara. Takođe, veliki broj ptica ugine od trovanja usled prekomerne i neodgovorne upotrebe pesticida, koji su po svom sastavu veoma jaki i opasni otrovi.
U tekstu su postavljene fotografije sa interneta. Ako neko prepozna svoju i želi da je potpišemo, javite se i ne zamerite.
