O nama

Činimo sve što možemo.

Zeleno zvonce su osnovala četvoro ljudi 4. oktobra 2017. godine u Bačkoj Topoli. Udruženje živi zahvaljujući ljudima iz zemlje i inostranstva koji ulažu deo svog slobodnog vremena, znanja ili novca. Mnogi se nikada nisu sreli. To su zaposleni, porodični ljudi, koji nemaju ništa više vremena ni novca od bilo koga od vas.

2017.

godina osnivanja udruženja

< 2%

pošumljenosti opštine kada smo počeli

3 od 5

drvoreda do susednih naselja posađeno

130+

zahteva porodica rešenih uz pomoć komšija

Zašto smo osnovali udruženje

Bačkotopolska opština je tada bila jedna od najmanje pošumljenih u Vojvodini, sa manje od 2% površine pod šumom. Glavni cilj je bio da taj podatak promenimo.

Do tada smo drveće sadili „ilegalno“. Udruženje nam je otvorilo put do sadnje većih razmera, konkursa i potrebnih dozvola.

Želimo direktno da doprinesemo zajednici u kojoj živimo. Danas je teško održati kontinuitet u bilo čemu, pogotovo kada imate na raspolaganju samo internet. Ipak, mislimo da je priča otišla u dobrom pravcu i da je nastala zajednica ljudi sličnih stavova.

Kako kaže priča

Prolazio nekim poljem hrabri vitez na dobrom konju, dobro naoružan. U čudu je zapazio da su svi vrapci iz tog kraja sleteli na zemlju, legli na leđa i uprli nožice prema nebu.

„Šta vi to, ptičice male, radite?“ upitao je jednog vrapca.
„Hrabri viteže, čuli smo da će danas pasti nebo, pa se spremamo da to sprečimo!“
„Pa kako ćete vi, tako mali, slabi i malobrojni, zaustaviti to ogromno nebo?“ nasmejao se vitez.
„Pa mi činimo sve što možemo!“ odgovorio je vrabac.

Ako svi učinimo sve što možemo, nebo nikad neće pasti.

Nismo organizacija na koju se čeka.

Institucije već imamo. One rade ili ne rade, a građani ih uglavnom kritikuju na društvenim mrežama. Mi želimo drugačiji način razmišljanja: aktivno društvo.

Želimo da nosioci vlasti i građani budu jedno. Da institucije i njihovi resursi budu na raspolaganju građanima i rade u njihovom interesu, ali i da građani aktivno učestvuju, u stvarnom životu, a ne samo na internetu. Kada to postane način života, samo nebo će biti granica.

Ne očekujemo to od svih, pa ni od većine.

Dovoljno je nekoliko takvih ljudi u svakoj ulici. Probajte! Dela, ne reči!

Drugarski pozdrav!